Модел представљања тимочких говора на интерактивној мапи заснива се, са једне стране, на постојећим лингвистичким искуствима у заштити угрожних језика, али, истовремено и на пракси савремене дијалектологије и усмене историје. Одабиром пункта на мапи приступа се мултимедијалној теренској грађи. Модел су развили дипл. инг. Братислав Вукојчић и лингвисти Теодора Вуковић и Биљана Сикимић.

Теренска грађа чији је основни циљ да документује актуелно стање тимочких говора снимљена је временском року од годину дана: непосредан рад на терену започет је септембра 2015. а завршен почетком новембра 2016. године, по истој теренској методологији. Видео и аудио документовање (а затим и монтажу) обавили су истраживачи са филолошким образовањем: лингвисти и фолклористи.

Непосредан рад на терену је показао да је било веома тешко снимити реално стање тимочких говора, зато је целокупан материјал категоризован или као „узорак говора“ (под условом да у великој мери одражава основне дијалектолошке одлике тимочких говора), или као „усмена историја“ (било да се саговорници устручавају да говоре својим тимочким говором, било да су га заиста већ напустили). У оба случаја наративи по свом садржају представљају валидан документ за потребе усмене историје, антропологије, фолклористике, социолингвистике јер су сви разговори вођени по уобичајеним правилима теренске антрополошке лингвистике.

Прикупљена грађа покрива 82 насеља општина Књажевац, Зајечар и Сврљиг, у неким насељима се разговор водио са последњим становницима, а у неким случајевима и са пресељеницима у друга места. За неколико тимочких насеља, нажалост, није било могуће наћи контакте.

Током 2015. године, теренска истраживања тимочких говора обављена су у три циклуса, у периоду 8–12. 9. 2015, 17–21. 9. 2015 и 1–7. 10. 2015. У истраживачким тимовима су учествовали: Теодора Вуковић (Филолошки факултет, Београд, Одсек за Славистику, Универзитет у Цириху), Смиљана Ђорђевић (Институт за књижевност и уметност, Београд), Данијела Поповић (Филозофски факултет, Ниш), Биљана Сикимић (Балканолошки институт САНУ, Београд), Светлана Ћирковић (Балканолошки институт САНУ, Београд), Кристина Еивилер (Филозофски факултет, Нови Сад), Ана Станковић (Филолошко-уметнички факултет, Крагујевац) и Бојан Ристић (Техничка школа, Књажевац).

Тада је снимљена грађа у следећим селима у општинама Књажевац, Зајечар и Сврљиг: Мариновац, Боровац, Мали Извор, Врбица, Селачка, Дреновац, Минићево, Витковац, Јаковац, Петруша, Ошљане, Јелашница, Доње Зуниче, Горње Зуниче, Репушница, Алдинац, Радичевац, Шарбановац, Штрбац, Жлне, Црвење, Габровница, Доња Каменица, Горња Каменица, Кална, Татрашница, Ћуштица, Балта Бериловац, Вртовац, Иново, Стањинац, Јаловик Извор, Крента, Орешац, Ргоште, Подвис, Васиљ, Каличина, Штипина, Дебелица, Трновац, Кожељ, Мањинац, Вина, Стогазовац, Валевац, Бучје, Периш, Округлица, Гушевац.

Током 2016. године, теренска истраживања су обављана у три циклуса, у периоду од 10–21. 7. 2016, 22–29. 8. 2016. и 31. 10–4. 11. 2016. У истраживачким тимовима су радили: Теодора Вуковић (Филолошки факултет, Београд, Одсек за Славистику, Универзитет у Цириху), Смиљана Ђорђевић (Институт за књижевност и уметност, Београд), Данијела Поповић (Филозофски факултет, Ниш), Биљана Сикимић (Балканолошки институт САНУ, Београд), Светлана Ћирковић (Балканолошки институт САНУ, Београд), Кристина Еивилер (Филозофски факултет, Нови Сад), Сузана Ђорђевић (Филолошки факултет, Београд), Соња Петровић (Филолошки факултет, Београд), Данијела Петковић (Институт за књижевност и уметност, Београд), Татјана Вујновић (Филозофски факултет, Нови Сад), Јелена Гудураш (Филозофски факултет, Нови Сад), Бојан Ристић (Техничка школа, Књажевац) и Max Wahlström (Универзитет у Хелсинкију).

Теренским радом су током 2016. године била обухваћена и градска насеља Књажевац и Трговиште (где су разговори вођени са досељеним људима, а истраживање је обављано и у Геронтолошком центру у Књажевцу), затим насеља општине Зајечар: Вратарница, Грлиште, Горња Бела Река и Лесковац, као и села општине Књажевац: Ново Корито, Старо Корито, Дрвник, Балинац, Кандалица, Причевац, Равно Бучје, Јања, Лепена, Доња Соколовица, Дречиновац, Балановац, Локва, Жуковац, Горња Соколовица, Градиште, Дејановац, Папратна, Зоруновац, Слатина, Булиновац, Глоговац, Штитарац и Видовац.

Поновљена су истраживања у селима Штипина, Горња Каменица, Доња Каменица, Мариновац, Јаловик Извор, Врбица, Васиљ, Горње и Доње Зуниче,Минићево и Вина.

Пројекат је био представљен у Дому културе у Књажевцу 2. октобра 2015. заједно са радионицом за ученике основних и срењих школа. Пројекат је представила Биљана Сикимић, а радионицу је водила Теодора Вуковић.

Тимочки говор - дијалект који нестаје

Сва снимљена грађа, обима око 1 ТБ, у складу са правилима архивирања грађе, депонована је на три места: у Дигиталном архиву Балканолошког института САНУ (Београд) где је у целини већ на располагању свим корисницима интерне мреже САНУ, затим на Филозофском факултету у Нишу и у Народној библиотеци „Његош“ у Књажевцу. Ова грађа је на располагању свим заинтересованим лицима искључиво за научне и образовне потребе.

Теренски рад на пројекту обављен током 2015. године, као и током јула 2016, реализован је захваљујући финансијској подршци Министарства културе и информисања Србије.

Мапа са пунктовима

Истраживања тимочких говора 2015.